Родослов ИВАНОВИЋА


Родослов  ИВАНОВИЋА

Слатина  -  Црна Гора






И Ивановићи, као и остала „братства у Слатини“, воде поријекло од Никеча Новакова, тј. од једнога његовога сина, али се не зна тачно од којега, Др Јагош Вешовић сматра да „ ....Рачићи с Јелићима и Вукићима као огранцима, Асановићи, Боричићи, Љубићи с Николићима и Нишовићима, Пантовићи, Зековићи, Радуновићи (Радоњићи, Малевићи и Ивановићи у Слатини) сви Лимљаци" потичу од Богдана Никечева, Др Вешовић Ивановиће директно веже за Заједничког претка од којега потичу - Радуновићи, Радоњићи и Малевићи, дакле, за Брацана, Богданова. С‘ обзиром да се Радуновићи одвајају од Борка сина Брацанова, највјероватније и Ивановићи воде поријекло од њега. По тврђењу Микете Ивановића, Ивановићи се одвајају од сина Борковога, коме је требало, да буде име Иван. С' њиме би Ивановићи, попут осталих, братстава у слатини, до родоначелника Васа набрајали 16 – 17 пасова. 
Ближе, је истини, да је данашње братство узело презиме по, унуку Ивановоме, који се такође звао Иван, тим прије што, није, разјашњено да је постојао Иван Борков. На то може да наводи чињеница да није била ријетка појава да се унуцима даје дједово име. По, казивању Ивановића и сачуваном предању. Иван Арсенијев, по којеме треба да су добили своје презиме, „био је први досељеник из Лијеве Ријеке у Слатину, Настанио се на мјесто звано Пријешница. Његово досељење у Слатину могло би се претпоставити за период између двије сеобе Срба, а највјероватније послије II сеобе 1737. године (Ивановићи до њега набрајају девет пасова, Просјек за једну генерацију износи отприлике 30 година. Ако се одузме његов боравак, у Лијевој Ријеци отприлике 25 година, онда би требало његово досељење да пада прије неких 245 година, дакле одмах послије сеобе 1737 године). За његово досељење везана је и анегдота да је нашао "вруће огњиште" оних који су прије њега ту становали. 
О досељењу претка Ивановића из Лијеве Ријеке у Слатину постоји сљедеће казивање: Њихов предак Иван Арсенијев убио је у међусобној свађи свога сусједа; Бојећи се, крвне освете те исте вечери Иван са братом (по неким казивањима и са двојицом браће), женама и дјецом бјежи из Лијеве Ријеке, Освит нареднога дана их је затекао на Веруши изнад Лијеве Ријеке. Прикривени у буковој шуми договарали су се куда даље: преко Врмоше за Гусиње или низ Тару за Трешњевик у долину Лима. Иван је предлагао да пођу за Трешњевик, а брат му за Гусиње. Нијесу могли да постигну, договор и пошао је свако својим путем: Иван преко Трешњевика за Слатину а његов брат преко Врмоше за Гусиње. Брат који је пошао за Гусиње лијепо је примљен од турских власти уз велика обећања под условом да се потурчи. Поласкан пријемом, а разочаран на брата због којега је морао да напусти своје родно мјесто, а још није пошао са њим за Гусиње, потпада под Турски утицај и прима њихову вјеру, послије чега добија ново име Мујмуса Од њега води поријекло данашње братство Мујмусића из околине Плава и Гусиња. 
Иван Арсенијев је извјесно вријеме живио сам у Слатини прије него, су почели да се досељавају остали преци данашњих братстава. Други досељеник је највјероватнље предак данашњег братства Асановића, Дмитар (О томе је опширно писао проф. Миливоје Јелић у своме раду о генаологији Рачића).
Трећи брат, који је по неким казивањима постојао, наводно је дошао са Иваном за Слатину те да није био ожењен и да је умро у Слатини.
Код Ивановића се јавља и огранак Шарчевића, који воде поријекло од чувенога јунака Фазли Шарца. 



   (Подаци су преузети из књиге ПЛЕМЕ ВАСОЈЕВИЋИ“  Др. Јагоша Вешовића стр 216. Из 1935 Год)








ШАРЧЕВИЋИ 


 
Фазли Шарац, далеки предак овога огранка, право име Јанко, био је чувени јунак свога времена. Рођен је у Лијевој Ријеци. Одатле је са Милошем Марковим, Иваном Лакушићем, Милошем Ђиновићем, Вуком Љеваком, Божом Вешовичем, попом Катаном, Луком и Ненезом Бојовићем четовао у долини Лима и стизао до Јелице, планине у Србији Опјеван је у многим пјесмама у којима се велича његово јунаштво и погибија.
Руски научник Ровински је чуо једну такву пјесму о њему приликом свога боравка у Васојевићима 1882 - 84, записао је и објавио у трећем тому својих сабраних дјела. Потомци не знају како се звао отац Фазли Шарца. Претпоставља се, међутим, да му је отац био стриц Иванов од којега потичу сви Ивановићи у Слатини, брат Арсенијев. Фазли Шарац је, по казивању Николе Шарчевића, који је живио око деведесет година, имао и једнога брата који је због крвне освете побјегао за Херцеговину, отприлике када и Иван за Слатину. Од њега тамо води поријекло бројно братство Шарчевића.
Фазли Шарац је погинуо на Варни, између Комова, године 1803. Ту му је и данас гроб. Убијен је из засједе коју су му поставили Турци. О појединостима његове погибије говори и пјесма коју је записао Ровински.
Фазли Шарац је био ожењен и имао је сина Јована. Јован Јанков, Фазли Шарца, земљорадник, рођен је у Лијевој Ријеци гдје је и погинуо у једној свађи. Био је ожењен, али није доживио да види свога сина. Рођен је послије његове погибије и добио је очево име, Јован.
Јован Јованов, земљорадник, рођен је у Лијевој Ријеци. Преселио се за Слатину по наговору свога рођака Арсенија. Преласком у Слатину мијења своје презиме у Ивановић. 
Његови потомци и данас поштују своје старо презиме Шарчевић.


    (Подаци су преузети из књиге ПЛЕМЕ ВАСОЈЕВИЋИ“  Др. Јагоша Вешовића стр 288. Из 1935 Год)












Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на " РОДОСЛОВИ "